Koliko nas dobro vide na ulici? U Londonu "uhvate" čoveka 10 puta dnevno, a evo kako je u Srbiji!
Dodajte Kurir u vaš Google izborLondonski sistem nadzora nije nov, ali se brzo modernizuje i postaje sve pametniji, što znači da kamere više nisu samo pasivni snimači. Danas one mogu da analiziraju lica, prepoznaju obrasce ponašanja i u realnom vremenu upoređuju ljude sa bazama podataka.
Zbog toga se London često naziva jednim od najnadgledanijih gradova na svetu, gde je gotovo nemoguće proći neprimećen kroz centralne zone.
Tehnologija prepoznavanja pomogla u hapšenju stotina osoba
Ono što posebno izaziva pažnju jeste tehnologija prepoznavanja lica, koja se koristi u određenim delovima grada u pilot projektima policije. Prema dostupnim podacima, ova tehnologija je već pomogla u hapšenju stotina osoba osumnjičenih za različita krivična dela, uključujući i teža krivična dela. Ipak, kritičari upozoravaju da i mali procenat greške može značiti pogrešno identifikovane ljude i ozbiljne posledice za građane.
U praksi to znači da se lica prolaznika skeniraju u realnom vremenu i upoređuju sa policijskim bazama, ali se sistem aktivira uglavnom kada postoji podudaranje sa osobama koje su već na listama traženih. Zvaničnici tvrde da se podaci ostalih prolaznika ne zadržavaju, dok deo javnosti i dalje sumnja u to koliko dugo i gde se ti podaci zapravo čuvaju.
Prosečna osoba na snimku više desetina puta dnevno
Kada je reč o tome koliko su ljudi “vidljivi” kamerama, procene govore da se prosečna osoba u Londonu može naći na snimku više desetina puta dnevno. U nekim istraživanjima se pominje i broj od nekoliko desetina pa čak i preko 70 susreta sa kamerama u jednom danu, u zavisnosti od kretanja po gradu. To znači da gotovo nijedan boravak u javnom prostoru nije bez digitalnog nadzora.
Pitanje privatnosti postaje još osetljivije kada se uzme u obzir broj kamera u gradu, koji se procenjuje na stotine hiljada, uključujući javne i privatne sisteme. Zbog toga se London često opisuje kao “CCTV prestonica Evrope”, gde je nadzor postao deo svakodnevne urbane infrastrukture.
A kako stoje stvari u Srbiji?
Kod nas ne postoji ovako razvijen i centralizovan sistem prepoznavanja lica u javnim prostorima kao u Londonu, ali video-nadzor postoji na mnogim lokacijama. Kamere se najčešće koriste na raskrsnicama, institucijama, školama i poslovnim objektima, dok su napredni sistemi analize i biometrijskog prepoznavanja lica još uvek ograničeni ili u fazi rasprave i pilot projekata.
U teoriji, takvi sistemi bi mogli da se uvedu i kod nas, jer tehnologija postaje sve pristupačnija i jeftinija, ali bi to otvorilo ozbiljna pitanja zakonske regulative i zaštite podataka. Ključno pitanje bi bilo ko ima pristup snimcima, kako se oni čuvaju i koliko dugo, kao i da li bi građani bili obavešteni da su deo takvog sistema.
Kamere hvataju lice u visokoj rezoluciji, čak i u gužvi
Kada je reč o tome koliko dobro vide kamere, moderne tehnologije danas mogu da uhvate lice u visokoj rezoluciji, čak i u gužvi, ali tačnost zavisi od kvaliteta opreme i uslova snimanja. U idealnim uslovima, sistemi za prepoznavanje lica mogu da identifikuju osobu na osnovu detalja lica, ali kiša, loše osvetljenje ili ugao mogu značajno da smanje preciznost. Zato se uvek koristi kombinacija više kamera i algoritama, a ne jedna jedina slika.
Sa jedne strane, ovakav sistem donosi veću bezbednost i brže rešavanje krivičnih slučajeva, dok sa druge strane otvara pitanje koliko privatnosti ostaje građanima u javnom prostoru. Kritičari upozoravaju da stalni osećaj posmatranja može da promeni ponašanje ljudi i stvori nevidljivu disciplinu u svakodnevnom životu. Zagovornici, međutim, tvrde da je to cena modernog grada.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: